Zdravo je isto kao i zbogom. -Nešto počinje time.
Published on 04/14,2010
Potreban mi je odmor. Potreban mi je udisaj punim plućima, s tim da osjetim taj vazduh koji udišem. Trebam da sjednem, i da razmišljam. Da uđem u svoju glavu, u sebe. Ne volim da pričam o sebi, učim to putem blogova. Otvorila sam ih milion. Iako sam bila protiv ovog servera, evo priznajem, ne znam zašto, tu sam sad. I možda pronađem ono svoje nešto baš ovde.
Mislim, dakle osjećam. Osjećam, dakle čovjek sam. Ali, ko mi garantuje to?
A da li ja postojim ili se to samo svima čini?
04/14,2010, at 11:06
Visit unajedina
Onaj ko trazi,i ne odustaje...uvek ce pronaci.Ima nas ovde mnogo slicnih tebi.I ja zudim da konacno osetim vazduh koji udisem,previse sam otupela.
Dobro dosla na blog,i nastavi pisati.
04/14,2010, at 19:43
Visit natalli
Da, znam kako ti je. I ja se osjećam poprilično tupo, 'ajde što od današnjice i svakodnevnice, nego što i sama sa sobom ne znam kako sam prije znala.
Hvala